#include <stdio.h>

int f(int x){
  int a = 0;  // lokalno za f

  for (int i=0; i<5; i++){
    // lokalno za for petlju
    int b = i+1;

    printf("%d\n", b);
  
    // (1)
    // ako promenimo ime promenljive nece se nista promeniti u izlazu programa
    // ovo a ce biti vidljivo samo unutar ove for petlje
    // OVAKO NE RADITI!!!
    // unutrasnji doseg je podskup spoljasnjeg i ne koristiti iste
    // nazive promenljivih u ugnjezdenim blokovima
    //int a = i+1;
    //printf("%d\n", a);

  }
    
  return 0;
}

int g(int x){

  // (3)
  // staticki zivotni vek
  // doseg bloka funkcije
  static lok = 0; //lokalna za funkciju
  lok++;

  //nece biti automaski oslobodjena prilikom izlaska iz funkcije
  // drugi put se nece inicijalizovati, vec ce se samo izvrsiti naredna naredba

  //moze se koristiti za brojanje poziva funkcije g
  
}

int main(int argc, char *argv[]){
  // (2)
  //kada pokrenemo program
  // ove promenljive pocinju da zauzimaju memoriju kada kontrola programa
  // udje u funkciju f
  // zauzima promenljive x i a
  // kada se pokrene for petlja kreira se i
  // kada se zavrsi ne postoji vise i
  // i i b se automatski oslobadjaju 

  
  f(0);


  // (4)

  // dinamicki zivotni vek, vezan za dinamicki alociranu memoriju
  int *p = (int *)malloc(10*sizeof(int));

  // eksplicitno se oslobadja prostor pozivom funkije free
  free (p);

  // (5)
  // staticki zivotni vek se automatski popunjava sa 0
  // (globalne ili static promenljive)
  // - bolje se ne oslanjati na to

  // automaske promenljive i dinamicke promenljive nemaju
  // - inace podrazumevano ne postoji definisana vrednost i uzima se
  // vrednost koja se nalazila u memoriji u tom trenutku
  // --- uvek dodeliti vrednost promenljivoj

  // (6)
  // globalne promenjive ako su neophodne za komunikaciju
  // bolje preko povratnih vrednosti fja
  // memorija se samo jednom alocira
  
  return 0;
  
}